POLITIKA
Čovek je političko biće (zoon politikon) tj. biće zajednice, a onaj ko ne može živeti u zajednici ili kome ništa nije potrebno jer je sam sebi dovoljan, nije deo države te je ili životinja ili bog. U različitim državnim oblicima moguća je valjana vladavina kojoj je cilj opšte dobro neovisno o tome vlada li jedan, nekolicina ili mnogi (kraljevstvo, aristokratija ili republika), a moguća je i loša vladavina kojoj je cilj korist samo onih na vlasti (tiranija, oligarhija ili demokratija). Vaspitanje građana je temeljna funkcija države.
Etika i politika su usko povezane jer država funkcioniše kao zajednica uvek prema zakonima ravnoteže, odnosno zlatne sredine. Umerenost onih koji vladaju bez obzira na njihov broj – da li jedan vlada, nekolicina njih ili mnogi, zasniva se na mudrosti vladajućih koji omogućavaju sreću zajednice. Vrlina koja je odabiračka naklonost volje vladajućih da se drže sredine, mora biti odlučujuća u polisu, jer od njihove vrline zavisi i napredak polisa.
Aristotel je najveći um svih vremena, jer je sintezom znanja kao i svojom filozofijom u celini, zadužio čovečanstvo svojim radom kao i podelom nauka na teorijske, praktične i poetičke koja je okvir za celokupno naučno i filozofsko razvijanje kulture Zapada. On je za sve naredne vekove odredio duhovni razvitak čovečanstva što sigurno nije niti jedan drugi mislilac u istoriji filozofije uspeo do danas. Svakako se mora istaknuti genijalnost mislioca koja to izrazito zaslužuje, a takav je slučaj Aristotela koji je zadužio čovečanstvo nezamenjivim rezultatima u svim naukama.
Starogrčka filozofija 